Survival Serbia

                             Sklonište

Skloniste ima visestruku ulogu:

-zastitu od padavina

- zastitu od vetra

- zastitu od gubitka toplote

- u nekim slucajevima podjednako je vazna i zastita od divljih zivotinja.

* U uslovima prezivljavanja, od presudnog je znacaja ostati suv. Telo gubi toplotu 25 puta brze kada je mokro. Zato je izuzetno vazno, kada ocekujete padavine, izgraditi skloniste koje je otporno na padavine. Za to se mogu iskoristiti prirodni materijali ( grane zivog drveca sa liscem, opalo lisce u debelom sloju, trava), ili otpadni vestacki materijali (najlon, plastika).

* Kako je vetar jedan od mehanizama za gubitak toplote,treba spreciti njegov dodir sa telom. Ponekad je bolje naci poziciju za skloniste koja je prirodno zaklonjena od vetra nego uloziti puno truda u izolaciju sklonista na nepovoljnom mestu.

* Nase telo zraci toplotu. Deo te toplote ostaje zarobljen odecom, ostatak te toplote mora u sto vecoj meri biti zarobljen u sklonistu. Zato je skloniste najbolje, ako je malo. Jedva dovoljno veliko za vas. Sto manji prostor-to je manji gubitak toplote.

* Uglavnom se divlje zivotinje vise boje nas nego mi njih, i izbegavaju kontakt. No, postoje izuzeci. Kada znate da se nalazite na podrucju gde ti izuzeci zive, posvetite paznju obezbedjenju. Okruzite skloniste granama drveca u velikim kupovima. Po mogucstvu trnovitog drveca. U slucaju napada divlje zivotinje mozda nece potpuno zaustaviti svaku pretnju, ali vam moze kupiti dragocenih par sekundi(ili minuta) koje biste iskoristili za beg.

 Izgradnja bilo kakvog sklonista zahteva rad. Rad u toku kog se znojimo, umaramo i trosimo kalorije koje ne mozemo brzo nadoknaditi. Zato je preporuceno da koristimo ono sto nadjemo u prirodi a odgovara potrebama jednog sklonista bez posebnog angazovanja naseg organizma. No, kako u prirodi retko nalazimo prirodno skloniste koje odgovara prethodnim zahtevima, ipak treba uloziti rad, i unaprediti skloniste.

                                Vatra

Vatra je faktor, koji ima presudnu ulogu u obezbedjivanju svih prioriteta za prezivljavanje. Vatra ce spreciti hipotermiju od izlozenosti vaseg tela hladnoci, ucinice zagadjenu vodu pitkom, a vasu hranu bezbednom za jelo i drzace divlje zivotinje na odstojanju. Za paljenje vatre neophodna su tri cinioca:

-  TOPLOTA  -  KISEONIK  -  GORIVO

TOPLOTA neophodna za paljenje vatre, moze se dobiti trenjem, varnicom, elektricnim spojem ili upotrebom suncevog zracenja u kompaktnom snopu ( kroz uvelicavajuce staklo). Takodje, mesanjem pojedinih hemikalija dobicemo dovoljno toplote.

KISEONIK cini 1/5 vazduha koji disemo, pa je dovoljno omoguciti da dovoljno vazduha (vetra) dopire do mesta za paljenje, da bismo uspesno upalili vatru.

GORIVO podrazumeva materijal koji zelimo da zapalimo da bismo dobili vatru. Gorivo se deli na: PRIPALU, POTPALU, i Osnovno Gorivo.

Da bismo sa sto manje toplote koju nimalo nije lako obezbediti u prirodi-upalili vatru, to malo toplote moramo preneti na sto zapaljiviji materijal, koji ce najlakse dati plamen. Taj se materijal naziva PRIPALA ( eng. TINDER), i moze biti: suva trava, suva kora drveta, trut, suve pecurke, najbolje papir, vata ili pticija gnezda. Kada pripala prevede toplotu u plamen uz pomoc kiseonika, treba njime potpaliti manje komade materijala (sitnije grancice), jer bi krupne grane ili cepanice samo ugasile plamen. Ovi manji komadi materijala se nazivaju POTPALA,(eng. KINDLING).

Tek kada potpala primi plamen i pocne stabilno goreti, mozemo dodati OSNOVNO GORIVO (grane, cepanice...). Najvaznija stvar za uspesno paljenje vatre je sto postepenija gradacija velicine materijala koji dodajemo na vatru.

Postoji dosta nacina za paljenje vatre bez upotrebe otvorenog plamena tj. upaljaca ili sibica:

- Uvelicavajuce staklo (lupa)

- Kremen i celik ( uz pomoc ugljenisane tkanice ili celicne vune)

- Luk i svrdlo ( bow drill )

- Rucno svrdlo ( hand drill )

- Vatrena testera ( fire saw )

- Vatrena uzica

- Elektricitet baterije ( uz pomoc celicne vune )

- Kalijum- permangan+glicerin (glicerin je u sastavu antifriza)

- Metalne sibice, magnezijumski ''fajerstarteri'' i moderni kremeni.

                                 Voda

U svakodnevnom zivotu, gubimo 2-3 litara tecnosti bez posebne fizicke aktivnosti. U prirodi, na suncu i uz fizicki napor ta kolicina je znatno veca. Bez vode, dehidratacija nastupa vrlo brzo. Ukoliko nadjemo vodu u prirodi, moramo pretpostaviti da je ta voda zagadjena. Najpre par saveta gde potraziti vodu...

- Vodu treba traziti u podnozju planina, presusenim koritima reka ili tamo gde zemljiste ima tamniju boju (ali samo ukoliko ima obilja zive vegetacije, jer odsustvo vegetacije znaci da je zemljiste zagadjeno) i iskopati rupu da bi se doslo do vode.
- Vodu nikad ne uzimati iz bara, jezera, vec iz tekucih izvora, i to sto blize izvoru.
- U jutarnjim casovima, vegetacija je vlazna usled kondenzacije. Zavezite delove odece (majicu, maramu...) oko clanaka i hodajte tako kroz vegetaciju, mozete sakupiti i nekoliko litara vode tako pre nego sto vlaga ispari na suncu.
-Solar still
- Bag trap condesation, stavljanjem najlon kese preko grana drveca i njihovim zapecacivanjem, mozemo zarobiti vlagu koju drvece izbacuje putem lisca i putem kondenzacije dobiti vodu.
Sto se tice preciscavanja vode, jedino je kuvanje sigurno. 5 do 10 minuta vrenje je dovoljno. Ukoliko nemate uslova za kuvanje vode, onda mozete PASTERIZOVATI vodu duzim izlaganjem ( 60 min.) na nizim temperaturama.
- Varenje hrane uzima vodu iz organizma, NE jedite ako nemate vode za pice.
- Filtriranje vode: Iseci plasticnu flasu, (odseci dno), kod otvora staviti tkaninu, zatim pesak, pa ugalj, i na kraju kamencice. Sipati necistu vodu odozgo. Dole kroz otvor ce proci relativno prociscena voda, koju zatim svejedno treba prokuvati.
 Takodje, osim vode gubimo i so iz organizma putem znojenja. Preporuceni dnevni unos soli je 10g. Znaci nedostatka soli su: umor u misicima, grcevi u misicima, vrtoglavica, mucnina i umor.

                                Hrana

Hrana je poslednja na spisku prioriteta, jer bez nje mozemo najduze, ali daleko od toga da je najmanje bitna. Hrana nam je potrebna da bi obezbedila toplotu i energiju telu, kao i da  omoguci oporavak telu nakon bolesti, povrede ili iscrpljenosti.

Ljudsko telo trosi oko 70 kalorija na sat, samo putem disanja i osnovnih telesnih funkcija. To je 1600 sagorenih kalorija dnevno, bez fizicke aktivnosti, a uz fizicki napor sagori se i preko 5000 kalorija. Balansirati ishranu je podjednako vazno kao i imati dovoljno hrane za opstanak. Kalorije nisu jedine vazne za ispravno funkcionisanje tela. Telu su potrebni:

Ugljeni hidrati- nalaze se u seceru,  medu, vocu, skrobu, korenju biljaka.

Masti - u zivotinjama, ribi, jajima, mleku, nekim biljkama i gljivama. Dug proces varenja masti, oduzima vodu organizmu.

Proteini - meso, riba, jaja, mleko, gljive.

Minerali - fosfor, kalcijum, kalijum, magnezijum, sumpor.

Vitamini - oko 12 njih je presudno za zdravlje. Nedostatak vitamina uzrokuje ozbiljne bolesti kao sto su: Skorbut, Beri-Beri i Pelagra. Vitamine uglavnom nalazimo u hrani biljnog porekla.

 U prirodi mozemo naci obilje i biljne i zivotinjske hrane. Pozeljno je znati osnovne informacije o vrstama tj identifikovati hranu koje je jestiva i izbeci onu koja nije. Ovo se uglavnom odnosi na hranu biljnog porekla. Pozeljno je da znate tacno koje biljke mozete jesti a koje ne, i kako ih raspoznati. Ukoliko niste sigurni u jestivost neke biljke, mozete primeniti par testova kako biste utvrdili da li je ta biljka bezbedna za jelo:

-Pre svega, izbegavajte biljke sa mlecnim sokom, crvenim cvetovima ili plodovima, ukoliko ne znate ouzdano koja je to biljka-da li je jestiva.

-Izbegavajte biljke koje na svojim listovima imaju sitne dlacice, iritacija vaseg digestivnog aparata moze biti opasna.

-Tretirajte miris. Otrovne biljke sadrze cijanid koji ima miris badema, ili ponekad breskvi. Ukoliko osetite miris badema ili breskva- zaobidjite tu biljku. 

- Iritacija koze na neznijim delovima tela (npr. podlaktica ) takodje ukazuje na nejestivost biljke.

- Test ukusa. Ukoliko nam culo ukusa govori da nesto nije u redu, onda verovatno i nije.

- Jedite malo i sa vecim vremenskim razmacima. Ukoliko i pored svih testova, nakon jela dobijete mucninu, izazovite povracanje i klonite se te biljke ubuduce.

  Sto se tice hrane zivotinjskog porekla, veci problem od utvrdjivanja jestivosti je - pribavljanje iste.

- Insekti i larve insekata su hrana koju je najlakse naci u prirodi. Takodje, insekti i larve obiluju proteinima. Opet, treba izbegavati vrste sa jarkim bojama bilo gde na telu, ili sa mirisom badema ili breskvi.

- Pojedine vodozemce mozete hvatati bez oruzja ( rakovi, skoljke, zabe... )

- Ribu je moguce hvatati na puno razlicitih nacina, izmedju ostalog - i golim rukama, mada je to izuzetno tesko. Mnogo prihvatljiviji nacini su: udicom, vrsom, lukom i strelom, ili cak kamenom.

- Glodare ( pacov, zec, veverica ) je vec malo teze uhvatiti, a najlaksi nacin je zamkama. Zamke poput omce, cetvorke, opruzne zamke ili mehanicke- su odlican izbor za lov glodara. Imajte na umu da ce vam trebati puno postavljenih zamki za jedan ulov.

- Ptice su posebno teske za ulov, i uglavnom se svodi na srecu. Sanse mozete povecati zamkama, ali morate pazljivo odabrati mamac.

- Velika divljac vec zahteva ozbiljno oruzje. Koplje, luk i strelu i pracka su od pamtiveka smatrani najpouzdanijim sredstvima za lov.

  Lov moze biti opasan. Postoji vise razloga zasto. Prvi i osnovni je- lov trosi energiju bez ikakvih garancija da cete uloviti nesto da te kalorije nadoknadite. Dalje, divljac je opasna, a pogotovo ranjena divljac, pa moze doci do povrede ili gore.

  Hrana u prirodi nije uvek bezbedna za jelo. Bakterije i virusi mogu biti svuda. Zato se preporucuje temeljno kuvanje, (najbolje),ili pecenje. To je jedini nacin pripreme hrane, kako bi bila bezbedna za jelo.